Што се тиче материјала, лабораторијске антистатичке столице обично користе антистатичку кожу или тканину од проводних влакана као контактни слој. Површинска отпорност ових материјала се контролише у опсегу од 10⁵~10⁹ Ω/□, што омогућава брзо расипање статичког електрицитета без опасности од струјног удара због превелике проводљивости.
Узимајући за пример типичан производ, седиште и наслон су умотани у пену високе{0}}густине са антистатичком кожом. Ово осигурава удобност док ствара канал статичког пражњења кроз проводна влакна у кожи. Оквир столице је направљен од угљеничног челика или легуре алуминијума, обезбеђујући структурну чврстоћу, избегавајући потенцијалне опасности од статичког електрицитета изазване оксидацијом метала.